Dinar ili Evro: U kojoj valuti se štednja više isplati u 2026. godini?

Dinar ili Evro: U kojoj valuti se štednja više isplati u 2026. godini?

Dilema da li višak sredstava čuvati u domaćoj ili stranoj valuti prisutna je decenijama na našim prostorima. Ipak, u 2026. godini, u uslovima stabilizovane inflacije i jasne monetarne politike, odgovor na ovo pitanje više nije stvar navike ili ličnog osećaja, već precizne finansijske matematike.

Kada analiziramo aktuelne kamatne stope, poresku politiku i stabilnost deviznog tržišta, dolazimo do vrlo konkretnih zaključaka o tome kako optimalno zaštititi i uvećati svoj kapital.

1. Kamatne stope i poreska politika: Šta kaže matematika?

Kada posmatramo isključivo prinos kroz oročenu štednju u bankama, dinar već godinama beleži znatno bolje rezultate od evra. Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke stimulišu štednju u domaćoj valuti, što se ogleda kroz dva ključna faktora:

• Znatno više kamatne stope: Kamatne stope na dinarsku štednju su u proseku višestruko veće u odnosu na stope koje banke nude za oročene evre.
• Poresko oslobođenje: Ovo je stavka koju štediše često previde. Kamata koju ostvarite na dinarsku štednju se ne oporezuje i celokupan iznos pripisuje se vašoj glavnici. Sa druge strane, prinos ostvaren na štednju u devizama oporezuje se po stopi od 15% (Porez na prihod od kapitala), što dodatno i drastično umanjuje vašu finalnu zaradu.

2. Konkretna računica: Primer na 100.000 dinara

Da bismo ilustrovali razliku, uzećemo hipotetički, ali realističan primer oročenja protivvrednosti od 100.000 dinara na period od godinu dana (12 meseci).

Ukoliko oročite 100.000 dinara po prosečnoj kamatnoj stopi od 4,5%, nakon godinu dana vaša čista zarada (bez poreza) iznosiće 4.500 dinara.

Ukoliko istu sumu pretvorite u evre (oko 853 evra) i oročite po prosečnoj kamatnoj stopi od 1,5%, vaša bruto zarada biće oko 12,8 evra. Kada od toga oduzmete državi 15% poreza, ostaje vam čista zarada od oko 10,8 evra, odnosno tek nešto više od 1.260 dinara.

Računica je jasna: dinarska štednja u ovom scenariju donosi skoro četiri puta veći prinos.

3. Stabilnost kursa i valutni rizik

Glavni argument zagovornika štednje u evrima istorijski je bio valutni rizik – strah da će dinar naglo oslabiti, čime bi se "pojela" zarada od kamate. Međutim, ekonomska realnost u 2026. godini pokazuje drugačiju sliku. Bruto devizne rezerve zemlje su na istorijski visokom nivou, što Centralnoj banci omogućava da efikasno interveniše i održava stabilnost kursa. U uslovima kada nema naglih fluktuacija kursa, viša dinarska kamata objektivno pobeđuje.

4. Psihologija "slamarice" i nevidljivi troškovi konverzije

Uprkos egzaktnim podacima, veliki deo stanovništva i dalje preferira evro, posmatrajući ga kao tradicionalno "sigurnu luku". Mnogi građani svakog meseca odvajaju deo plate i gotovinski kupuju strane valute, držeći ih van bankarskog sistema.

Ovakav vid čuvanja novca ne samo da ne donosi nikakvu kamatu koja bi anulirala efekte inflacije, već nosi i direktan finansijski gubitak kroz kursne razlike (spread). Razlika između kupovnog i prodajnog kursa u menjačnicama je trošak konverzije koji direktno umanjuje vaš kapital.

U savremenim ličnim finansijama, minimizovanje ovog troška postalo je imperativ. Zato finansijski savetnici preporučuju korišćenje FinTech rešenja. Korišćenjem pouzdanih platformi i besplatnih mobilnih aplikacija kao što je Valuto, građani mogu u realnom vremenu pratiti tržište, uporediti marže i pronaći menjačnice sa najpovoljnijim uslovima. Ovakav, analitički pristup kupovini deviza je jedini način da se izbegnu skriveni troškovi i sačuva stvarna vrednost ušteđevine.

5. Zlatno pravilo: Diverzifikacija je ključ

Nijedan ozbiljan finansijski stručnjak vam neće savetovati da sav kapital držite u jednoj korpi. Najbolja strategija za 2026. godinu jeste diverzifikacija.

Sredstva koja planirate da koristite u kratkom ili srednjem roku, kao i novac koji želite da uvećate kroz oročenje, najpametnije je držati u dinarima. Sa druge strane, dugoročni fondovi za "ne daj bože" ili sredstva namenjena za kupovinu nekretnina (čije su cene indeksirane u evrima), mogu ostati u stranoj valuti, pod uslovom da se ta valuta kupuje strateški i po najpovoljnijim tržišnim uslovima.

Zaključak

Novac ne trpi stihijsko donošenje odluka. Dinarska štednja je, matematički gledano, apsolutni pobednik po isplativosti u bankarskom sistemu. Međutim, ukoliko vaša strategija diverzifikacije zahteva kupovinu evra, preuzmite kontrolu nad svojim novcem – informišite se, koristite dostupne tehnološke alate za poređenje kurseva i ne dozvolite da vaše teško zarađene procente prisvoje posrednici na tržištu.

Napomena: Ovaj tekst je isključivo informativnog i edukativnog karaktera i ne predstavlja zvaničan finansijski, investicioni ili pravni savet. Pre donošenja bilo kakvih finansijskih odluka, preporučujemo da se konsultujete sa stručnim licem ili vašim bankarskim savetnikom.